***
Imala sam nesanicu,kao i ostatak moje obitelji,no nismo tome pridavali veliku pozornost. Sjeli smo u dnevni boravak upalili kamin i pričali o svojim planovima. Spomenuli su moju novu školu,nisam bila baš sretna,ali naravno da sam morala ići. Nakon nekog vremena smo zaspali. Ujutro sam se probudila i spremila za prvi dan u školi. Kuća se činila nekako drugačija,nekako tmurnija. Zabrinjavalo me to,te sam se obratila mami ona je samo rekla da previše čitam i da imam pre bujnu maštu. Povjerovala sam joj,ušla sam u auto,zavezala pojas i jednostavno šutila cijelim putem. Došle smo ispred škole koja nije bila ništa posebno,ušle smo unutra otišle do ravnatelja koji je bio iznenađen našim dolaskom. Sredile smo sve papire i ja sam bila upisana u novu školu.




***
Ušla sam u razred i profesorica me predstavila ostatku učenika. Primjetila sam par cura u zadnjoj klupi koje su mi sličile te sam sjela kraj jedne od njih. Zvala se Anna cura je bila ok,malo smo pričale. Pošto mi se nije dalo ostajat u školi taj dan otišla sam kući. Naravno kod kuće nije bilo nikoga,pa me bilo pomalo strah. Otišla sam na gornji kat i ušla u knjižnicu. S police sam uzela knjigu zvanu ˝POČETAK I KRAJ.˝Počela sam je listati tema je bila o postojanju duhova,vremenskih petlji,nadnaravnih bića. Bilo je jako zanimljivo,ali i jezivo čitat tu knjigu,dok sam sama u ogromnoj kući. Polako se mračilo upalila sam svijeću i nastavila čitati. Najednom je iz knjige ispalo malo pismo,uzela sam ga s poda i krenila čitati. Kad sam počela izgovarati napisane riječi,ugasila mi se svijeća,bilo me toliko strah da se nisam mogla pomaknuti,srećom u knjižnicu je upala mama. Shvatila sam da je vjetar ugasio svijeću i pao mi je kamen sa srca. Sišla sam u blagovaonicu i odmah su me počeli bombardirat s pitanjima o novoj školi,pa sam rekla da sam otišla nakon drugog sata. Naravno bili su ljuti pa su me poslali u sobu. Sad sam našla vremena da pročitam ono pismo. To je bilo staro zgužvano pismo,pisano krasopisom.Bilo je naslovljeno na lady Elizabeth,a napisao ga je neki Henry. Bilo je to pismo ljubavne tematike. Iako nije bilo nešto posebno,uživala sam čitajući ga. Na kraju je bio napisan jedan stih koji je zvučao jako lijepo.
A išao je ovako:
˝Love and loss embrace the pain
You can’t hide your tears in the rain
And if you cry,
I’ll hold your head up high
I will be your guardian angel˝

˝Tražila sam nastavak pjesme,ali ga nije bilo. U sobu mi je nedugo zatim ušla mama i rekla mi je da me netko čeka navratima……………




P.S- znam da je post malo,nekako našvrljan,ali važan je za ostatak priče jer tek sad zapravo priča počinje

četvrtak, 07.06.2007.

POČETAK

Moje ime je Nemo,znam vrlo čudno ime za jednu curu,ali meni se sviđa.
Imam 17 godina i vrlo sam povučena ili kako bi moji roditelji rekli da sam izgubljena u vremenu i prostoru . Nisam osobito lijepa,pametna,nemam nikakvih posebnih talenata,iako dobro pjevam,ali to nije važno. Jedinica sam,pa ljudi često misle da sam razmažena ili uobražena,ali ja sam jednostavno tiha. Nedavno sam se sa svojim roditeljima doselila u malo mjesto zvano Black Mountain. Iako je u nazivu taj grad imao crnu boju bio je šaren,ali se u njemu osjećala neka tama. U očima njegovih stanovnika se očitovao bijes koji je bio pomiješan sa strahom. Iako su nas dočekali sa smiješkom,osjetila se napetost u zraku. Nakon dočeka u kojem nisam baš uživala otišli smo do nove kuće. Bila je ogromna bilo je nešto u njoj zbog čega su me prošli trnci. Bila je to Viktorijanska kuća,koja je izgledala veličanstveno. Izvana crna,s ogromnim prozorima,s velikim vrtom u kojem su se nalazili neki kipovi. Osjetila sam strahopoštovanje, gradonačelnik nam je dao teški željezni ključ i rekao nam je da je kuća u istom stanju u kojem su je ostavili prijašnji vlasnici. Odmah sam ušla unutra,namještaj je bio prekriven plahtama koje su bile prekrivene prašinom.. Skinula sam jednu,a ispod nje se nalazio mali ormarić u kojem je bila izrezbarena neka borba. Otac mi je prišao i rekao da je to borba između Križara i Muslimana. Bila sam zapanjena bio je izrezbaren i neki natpis ali ga nisam uspjela pročitat. Nastavila sam skidati plahte,a veliki se oblak prašine počeo dizati u kući,bila sam oduševljena,počela sam se vrtjeti i plesati,jer sam bila presretna. Mama se smijala sa mnom,ali smo se smirile kad je u prostoriju ušao neki tamni visoki čovjek. Zvao se Sebastian i poznavao je ovu kuću bolje od ikoga. Rekao je da će nam pokazati ostatak kuće,ako se slažemo s njim. Naravno da smo se složili. Odveo nas je na drugi kat koji je bio prekriven paučinom i gustim slojem prašine. Prvo smo otišli do sobe mojih roditelja,nisam se dugo zadržala tamo,jer sam željela vidit svoju sobu. Pokazao mi ju je i ostala sam bez teksta. Na sredini je bio veliki krevet s baldehinom kraj njega je bio noćni ormarić nasuprot je bilo veliko zrcalo s izrezbarenim okvirom i veliki portret neke djevojke. Nakon moje sobe otišli smo u knjižnicu koja je bila puna knjiga o nadnaravnom . nažalost smo morali prekiniti razgledavanje,jer je počela padati kiša i nestalo je struje. Bilo je jezivo,ali sam uživala…..


OPROSTITE NA MALO GLUPASTOM POSTU,ALI OVO JE SAMO UVOD PA SE NADAM SE DA ĆETE ČITAT OVAJ BLOG JER BI TREBAO BITI ZANIMLJIV

- 20:58 - Bring Me To Life... (36) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.